|
Глас о Косову 0001 Платно билу Мостарке дивојке 0002 Под Мостаром, под бијелим градом, 0003 До подне им бистра вода текла, 0004 Иза подне мутна и крвава. 0005 Вода мртве проносила главе, 0006 Па пронила рањена јунака. 0007 Све дивојке срца милостива, 0008 Милостива и богабојећа, 0009 Ал не како селе Иванова. 0010 Загазила у Дунај у воде, 0011 Бијело му платно додавала, 0012 Докле га је краја добавила, 0013 Па га са свим клетвам заклињала, 0014 Да ли би им право казивао, 0015 Је ли синоћ на Косову био, 0016 На кому је мегдан остануо. 0017 Болан јунак једва проговара: 0018 „Бора вама, на води дивојке! 0019 Ја сам јунак Драшковића Божо, 0020 Ја сам синоћ на Косову био, 0021 На Турцима мејдан остануо. 0022 Мећа сам се у Дунај у воде, 0023 У води ме ране допануле, 0024 Ма вас молим на води дивојке, 0025 Сад ћу вам се с душом раздилити, 0026 Распаш’те ми паса свионога, 0027 Наћ хоћете стотину дуката, 0028 Меју њима прстен дијаманат, 0029 Што га носим мојој виреници, 0030 Липој сестри Танковић-Османа. 0031 То узмите, то вам на дар дајем, 0032 Ма немојте капе самурлије, 0033 Баците је украј воде хладне. 0034 Кад ми селе на водицу доје 0035 И с њом буде моја виреница, 0036 Липа селе Танковић-Османа, 0037 Угледат ће капе самурлије, 0038 Знати хоће, да сам погинуо. 0039 Ма вас молим, на води дивојке! 0040 Да ви мене липо укопате, 0041 Укопате покрај воде хладне, 0042 Наметнете дрвје и камење, 0043 Да ме не би Турци ископали, 0044 Мртвима се костим примећали.“ 0045 То изусти и душицу пусти. 0046 Липо су га младе укопале, 0047 Укопале покрај воде хладне, 0048 На њ намећу дрвје и камење, 0049 Да га не би Турци ископали, 0050 Мртвима се костим примећали. 0051 Бацу капу украј воде хладне. 0052 Када сутра била зора доје, 0053 Подранила Драшковића селе, 0054 С њоме била своја мила неве, 0055 Заупила Драшковића селе: 0056 „Ајмех мени, моја мила неве! 0057 Ено пуста капа самурлија, 0058 Ено капа покрај воде хладне, 0059 Оно ми је преминуо браје, 0060 Бит ће нам га Турци погубили.“ |